PAROHIJA PRIBOJSKA - HRAM SV. VELIKOMUČENIK PROKOPIJE - KRATOVO (PRIBOJ)

web:

Paroh:

Kontakt: +381 33 710-071, 33 710-471

e-mail: eparhija.milesevska@gmail.com

Podružni hramovi:

O parohiji:

Hram se nalazi u mestu Kratovo nadomak Priboja i pripada Eparhiji Mileševskoj, a posvećen je Sv. Prokopiju.

Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Rođen je u Jerusalimu. Ime po rođenju bilo mu je Neanije, a bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana.

Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Na tom putu, Neaniju se desilo nešto slično kao nekada Savlu, kasnije apostolu i svetitelju Pavlu.

Desio se jak zemljotres, nakon čega mu se obratio Bog rečima: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?". Na njegovo pitanje: „ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam." pokazao se u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i začuo se glas: "Ja sam Isus raspeti Sin Božji, ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom". 

Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Kao pobedilac ušao je u Jerusalim i objavio majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara. 

Posle velikih mučenja bačen je u tamnicu, gde mu se javio opet Gospod Isus Hristos, koji ga i krsti i dade mu ime Prokopije. Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: „i mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih sv. Prokopije učaše veri Hristovoj a naročito tome kako će primiti venac mučenički.

Zato se u činu venčanja bračnih pominje sv. Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena su kasnije strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene.

Kada sv. Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da Hrišćanstvo sija do skončanja vremena. Sv. Prokopije preminuo je u Kesariji Palestinskoj 21. jula 303. godine. 

Spada u red "ognjenih svetaca" u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija. 

U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, cak i sahranjivanje. Takođe se na svetog Prokopija nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije. 

Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu.

Fotografija: http://milesevskaeparhija.rs/eparhija/crkve/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE/#08

Tekst: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/1668936-narodna-verovanja-na-svetog-prokopija-evo-sta-nikako-ne-treba-raditi-na-dan-zastitnika-dece-i-mladenaca